Mladi u savremenom društvu

Termin mladost se koristi da obeleži period u životu pojedinca između detinjstva i odraslog doba. Mladi su zasebna i specifična uzrasna grupa sa posebnim društvenim obeležjima. Pojam omladina je društvena konstrukcija koja potencira upravo društvena obeležja mladih kao uzrasne grupe, nastala je kao proizvod moderne epohe i građanskog društva.

Prelazak- tranzicija u odraslost predstavlja preuzimanje odgovornosti mlade osobe za različite domene svog života: obrazovno- profesionalni, stambeni, ekonomski, porodični. Osnovni proces tranzicije u odraslost je osamostaljivanje– ostvarivanje autonomije u odnosu na porodicu porekla. Uobičajeno je da se ovaj proces odvija putem nekoliko ključnih događaja: završetka školovanja, odseljenja od roditelja, zapošljavanja i zasnivanja vlastite porodice.

Dejstvovanjem različitih društvenih procesa u tzv. društvima kasne modernosti na Zapadu, kao i u postsocijalističkim društvima koje prolaze kroz transformaciju, ova standardna tranzicija u odraslost je izmenjena. Na pojavu produžene mladosti utiču nestabilnost tržišta rada, potrebe i zahtevi za produženim školovanjem, kao i želje mladih da isprobaju različite stilove života pre nego što preuzmu uloge odraslih. Tako se teorijska i istraživačka granica mladosti više ne uzima 25. već 30. godina, pa ponekad i 35. godina.

Standardna biografija je oblik prelaska u odraslost u kome se ključni događaji (završetak školovanja, odseljenje, brak i zasnivanje porodice) odvijaju po ustaljenom redosledu u zgusnutom vremenskom periodu.

Individualne biografije izbora oblik su prelaska u odraslost u kome se ključni događaji odvijaju prema izboru koji čini mlada osoba oblikujući vlastiti životni stil. Stoga one nisu jednolinijske, postoje vraćanja na perthodno (npr. u roditeljski dom), a vreme trajanja prelaska u odraslost je produženo i neodređeno.

Dva su ključna pitanja oko kojih se konstruiše sociologija omladine: tranzicija između škole (obrazovanja) i posla (rada) i porodična i stambena tranzicija. Uprkos stanovištu o jednakim šansama koje zastupaju neki teoretičari individualizacije, upravo se u ovim tranzicijama produbljuju razlike povezane sa društvenim poreklom i statusom, rodom, etničkim poreklom i drugim podelama, a one se kasnije reprodukuju u drugim oblastima života mladih. Tako se, na primer, mladi iz nižeg materijalnog i obrazovnog položaja ređe odlučuju za školovanje na univerzitetu i razvijanje karijere, a češće za zapošljavanje i obuku uz posao.

Prelaz iz obrazovnog sistema, školovanja, u sistem rada- zapošljavanje u savremenim društvima je pod uticajem procesa globalizacije, čiji su efekti, između ostalog, nesigurnost tržišta rada i stalna potreba za stručnim usavršavanjem. U slučaju mladih posledice ovih procesa su: nedovoljna zaposlenost, zapošljavanje sa nižim kvalifikacijama, produžavanje školovanja, opadanje materijalnog standarda, osećanje stalne nesigurnosti.

prelazak u odraslost u porodičnom domenu doživeo je svoju transformaciju. Ono što je zajednička crta i zapadnih i bivših socijalističkih zemalja jeste tendencija da mladi ljudi zahtevaju veći stepen autonomije, dok su istovremeno duže zavisni od svojih roditelja.

U savremenom društvu slobodno vreme dobija sve veći značaj za uobličavanje načina života mladih. Popkulture mladih su neformalne grupe sa posebnim aktivnostima, koje zauzimaju određeni prostor (stvarni ili virtuelni) i preko distanciranja predstavljaju izvor identiteta mladih. Pripadnici popkultura mladih koji se okupljaju oko zajedničke ideologije aktivisti su novih društvenih pokreta.

Odnos mladih i politike obuhvata političku kulturu, politički aktivizam, participaciju, kao i politiku za mlade.

rizično ponašanje mladih spada pre svega zloupotreba alkohola, narkotika i psihoaktivnih supstanci. Učestalo posećivanje kladionica povezano je sa klađenjem kao rizičnim ponašanjem, ali i sa potencijalnim kriminalnim radnjama i izloženošću nasilju.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *